Pocinje i Seria A!!! Moze li neko da zaustavi “staru damu”?

Cela priča italijanskog klupskog fudbala prethodnih godina su pokušaji ostatka lige da stane na rep Staroj dami. Bjankoneri imaju pet uzastopnih titula, a svaka od njih je bila osvojena nadmoćnije nego prethodna. Ova prethodna u brutalnom stilu kada su krenuli kao dizel i imali 11 bodova zaostatka u odnosu na lidera, a onda u Ferarijevom stilu osvojili titulu sa 14 poena razlike. Napoli je prošle sezone zaista dugo vremena parirao šampionu, ali u međusobnom okršaju je napravljen prelomni momenat. Teško da će se nešto slično ponoviti jer Juve u novu sezonu ulazi još jači, a ostatak lige slabiji…

JUVENTUS

Juventus pravi tim za osvajanje Lige šampiona, prvenstvo je tek sporedni kolosek. Ovog leta su u Bajernovom stilu najvećim rivalima naneli teške udarce i jednim udarcem ubili dve muve: sebe pojačali, a njih oslabili. Kada su ostali bez Morate bilo je jasno da im je neophodan napadač top klase. I našli su boljeg. Jednog od najboljih na svetu. Srušili su klupski i nacionalni rekord u visini transfera i aktivacijom otkupne klauzule Gonzala Iguaina dobili gol-mašinu, čime su odsekli glavu Napoliju. Pored Iguaina su još jednom direktnom rivalu naneli bolan udarac pošto su iz Rome na sličan način uzeli MiralemaPjanića. Već granitna štoperska linija je dodatno armirana Benatijom, a za desni bek je bez obeštećenja doveden Dani Alves. Iz Dinama su Milanu ispred nosa preoteli supertalentovanog Marka Pjacu koji bi mogao da eksplodira i bude “iks faktor” u borbama na tri fronta. Većinu planova su finansirali prodajom Pola Pogbe za svetski rekord. Izgubili su jednog najboljih igrača, ali čini se da niko u Pijemontu ne žali preterano jer je dovođenje i prodaja Francuza Mančester Junajtedu bio doktorat najjačeg direktorskog tandema u svetu fudbala: MarotaParatići. Čeka se još samo jedno pojačanje u veznom redu poput Matudija, Matića ili Vitsela i to je tim za kojim će ostali opet žestoko gutati prašinu.

NAPOLI

Ko će biti šampion “ostatka Italije”? Napoli je prošle sezone preznojio Juve u dve trećine šampionske trke, ali nije izdržao. Beg Iguaina u “fabriku” je bio završni udarac Napolitancima da bi mogli da prekinu belo-crnu hegemoniju. Iako je Sari godinu dana sa ekipom što bi trebalo da znači dodatnu stabilnost i kvalitet, Pipitin odlazak je nemoguće nadoknaditi. Za 32.000.000 evra je stigao Aržkadijuš Milik kao jedan od najpoželjnijih mladih napadača u Evropi. Mini-verzija Ibrahimovića može da izraste u ozbiljnog igrača. Ali u prvoj godini ne može da nadoknadi Iguainovih 36 golova. U Italiji se mnogo teže postižu golovi nego u Holandiji. Pogotovo u prvoj sezoni dok ne prođeš sve krivine. Nagovorili su i Milikovog zemljaka Zjelinskog da dođe kod njih iako se njemu baš i nije dolazilo. Sari ga je lansirao u Empoliju, pa ova saradnja miriše na dobro. U odbrani je doveden solidni Toneli, još jedan Sarijev izum iz Empolija, a Napolitanci će probati i saĐakerinijim koji dobar fudbal igrao jedino kada ga trenira Konte. Osim Iguaina niko bitan nije napustio klub. Ako sačuvaju Kulibalija, dovedu levog beka (De Dšiljo, Krišito, Darmijan…), konačno kupe Maksimovića i pojačaju se još jednim špicem (san je Tevez, ali nije realno), opet će u Ligu šampiona. I opet će biti preslabi za Juve i prejaki za ostatak.

ROMA

Spaletijeva Roma je nekoliko meseci starija, Italijan je sada prošao pripreme sa ekipom i odlučio da mnogo ne menja pa su otkupljeni ugovori Džeka, Perotija, Ridigera, Salaha, ElŠaravija… Ispeglana je situacija sa hodajućim mitom Frančeskom Totijem koji će još igrati. Videćemo i mnogo hvaljenog Brazilca Žersona kojeg je htela i Barselona pre šest meseci kada ga je Vučica kaparisala. Ali odbrani je potrebna stabilnost i uigranost. Pogotovo posle malera sa teškim povredama Ridigera i novajlije Ruija. Kao i svakog leta, Roma juri bekove. Za desnu stranu je angažovan “Novi Kafu” Bruno Peres od kojeg su u Italiji bolji samo Juventusovi Lihtštajner i Alves. Levo je trebalo da igra Rui, ali se teško povredio i Roma je opet morala na pijacu pa je kao “zakrpu” htela da vrati Dodoa, ali nije uspela i još traži rešenje. Sa Vermalenom, Facijom i Žezusom to je potpuno nova odbrana. Još ako ode Manolas koji se spori sa upravom oko novog ugovora, defanzivna linija bi mogla da bude Romina Ahilova peta. Ili njeno najveće pojačanje ako se sve kockice poklope. U tom slučaju bi bili bolji od Napolija.

INTER

Posrnuli milanski velikani su se više bavili berzom posle pada u ruke kineskih biznismena i teško da će novi vlasnici za tako kratko vreme uspeti da obezbede injekcije koje će odmah udahnuti život bolesnim gigantima. Inter je posle debakla sa Manćinijem, opet krenuo od nule. Sa ozbiljnijim vlasnicima od Tohira i ozbiljnijim trenerom od Manća.Frankom de Burom. Kao i obično, Manćini je imao brdo želja, ali novi vlasnici nisu džuboks koji ih ispunjava i vrlo brzo su mu pokazali da je nepoželjan. Samo su pogledali kakve je gluposti pravio i koliko je novca spiskao, pa im je odmah postalo jasno s kakvim prevarantom imaju posla. De Bur je dobio Kandrevu, a verovatno kao najveće pojačanje stiže Žoao Mario iz Sportinga zahvaljujući Zahaviju koji se sa svojim fondovima i kombinacijama preko novih vlasnika infiltrirao u klub. Ko zna kako će taj transfer biti  provučen kroz papire i koliko će zaista koštati, ali činjenica je da Inter nema sveže love za trošenje koliko mu je potrebno. Na bekovske pozicije su stigli Ansaldi i Erkin posleManćiinijevih promašaja sa Montojom i Teljesom. Pravo pojačanje bi trebalo da budeBanega. Sa njim, Marijom, Kandrevom, te starosedeocima Brozovićem i “besnim psima”Medelom i Melom to bi moglo da izgleda pristojno. Pogotovo ako De Bur probudiKondogbiju i pruži pravo poverenje Jovetiću. A neko čijim venama teče Ajaksova doktrina, svakako za razliku od Manćinija shvata kakav je maestro Jo-Jo. Talas opasnosti od dolaska Ikardija prošao, pa je i to u neku ruku pobeda Intera ovog leta. Starleta Vandaih je ozbiljno mučila što dovoljno govori na šta je veliki klub spao. Da ga jedna VandaNara prezžnojava. Eh, fudbale… Možda dođe još jedno pojačanje i to je to. Na papiru tu ima kvaliteta za top tri i najveća odgovornost je na De Buru koji mora da izvuče maksimum. Mislimo da može ako ga pžuste da radi na miru.

MILAN

Opet na novom početku i opet priče o strpljenju, velikim planovima i plemensko pozivanje istorije u pomoć. Ali ovoga puta je stvarno počela nova era. Berluskoni je prodao klub Kinezima i to znači da Milan kreće drugačijim putem (valjda je tako jer te priče o prodaji više ni interpol ne može da isprati). Niti će biti rasipanja i fudbalskog Holivuda kao u najsjajnija vremena Kavaljerea. Niti će se cicijati i zamazivati oči navijačima sa opskurnim pojačanjima “za dž” kao u prethodnih par godina. Kinezi neće razbacivati novac okolo, ali nisu ga ni kupili da bi na njemu gubili pare što znači da moraju da vrate Milan makar u Ligu šampiona. Najveće pojačanje je za sada trenerMontela. Mihajlović je imao šansu i nije ništa uradio. Aeroplanino je više trener za Milan od Mihe zbog stila i filozofije u koju veruje i koja je u Milanovom DNK. Ali od pravih pojačanja za sada nema ništa. Iz Argentine su stigli solidni defanzivci Vanđoni i Gomez od kojih bi ovaj drugi možda mogao da bude pogodak. Kada Milan kao veliko pojačanje u napadu dovodi Kralja Serije B i odštampa mu devetku na dresu znate koja su nesrećna doba. Ostaje nada da će Lapadula biti Milanov Vardi. Ali te bajke se dešavaju jednom u sto godina. Kada ne mogu da dovedu igrače kalibra Musakija i Bentankura, jasno je koliko su se srozali i izgubili na težini. Doveden je “Prinćipito” Sosa ali on do sada nije pokazao da je momak za velika dela i velike klubove. Znanje ima, ali ono uglavnom potekne na terenima koji nisu pod najjačim reflektorima. Štoper im je potreban kao hleb, napadač takođe, a u veznom redu se čeka “last minute” kupovina (želja je Kovačić) kada se malo raščisti situacija na pijaci. Makar su se rešili viška od kojeg je bolela glava poput Aleksa,Meksesa, Meneza, Boatenga, Balotelija… Ostao je Baka što je za Milaniste možda i najbolja vest ovog leta, a Galijani će pokušati da u finišu svog poslednjeg prelaznog roka izvede neku magiju. Milanu verovatno predstoji još jedna sezona bolne tranzicije.

LACIO

Pre godinu i po hit Serije A koji je igrao prelep fudbal, a danas klub od kojeg i njegovi navijači okreću glavu. Lacio nezadrživo pada u ambis od prošlog leta. Kada nisu iskoristili šansu za plasman u Ligu šampiona protiv Leverekuzena, kao da je sve otišlo dođavola. Navijači su izgubili strpljenje, višegodišnji rat sa predsednikom Lotitom preti da ove sezone proizvede debakl. Škrtica Lotito ne mari šta navijači misle. Istina, tribina i huliganska fela ne treba da vode klub, ali tako kako ga Lotito vodi ne može se napred. Doživeo je fijasko sa Bijelsom. U jednom tremnutku su se kovali veliki planovi sa Ludakomna klupi, ali je Argentinac vrlo brzo prozreo Lotitove skrivene namere i raskinuo saradnju.Simone Inzagi je podvio rep, progutao dostojanstvo, prešao preko ponižavajućeg tretmana kod Lotita i ostao na klupi. Ali ta priča ne obećava mnogo… Ostali su bez najboljeg igrača Kandreve kojem je dosadio život u proseku, a od pojačanja su dovedeni igrači C produkcije. Iako je Lotito potrošio 30.000.000 evra što je za njegove standarde ozbiljna suma i više nego što je trošio ranijih godina. Ipak, imena Lajtnera, Bastosa,Lukakua, Valasa ili Imobilea ne garantuju puno. Možda neko od njih bude otkrovenje, ali Laciju je potrebno mnogo više od toga. I zaslužuje mnogo više. Bjankoćelestima su potrebna pojačanja u svim linijama, a nije isključeno da ih napuste Bilja ili Keita što će dodatno srozati upitni kvalitet. Teško da mogu do Evrope… Miriše na debakl.

FIORENTINA

Klub sa možda i najmanje napravljenih promena ovog leta u Seiji A. Fiorentina praktično sa istim snagam ulazi u novu sezonu. Bogatija za godinu dana rada sa trenerom Souzom, uigranija za celu jednu sezonu i svesna šta je potrebno da se popravi. Iako im se MarioGomez vratio posle sjajne sezone u Turskoj, nisu ga imali u planu i jedva su dočekali da ga prodaju Volfzburgu. Vratio im se i Pepito Rosi, ali ni na njega ne računaju ozbiljno. Ne može se reći da su bili pasivni na fudbalskoj pijaci ovog leta, ali suštinski nisu mnogo menjali jer imaju neke druge planove i viziju. Zadržali su bitne igrače poputBernaredeskija, Badelja, Kalinića, a do kraja prelaznog roka će voditi borbu da zadržeBorhu Valera. I to je bio glavni cilj ovog leta – zadržati nosioce. Plus vratiti Telja. Uspeli su da dogovore novu pozajmicu Barsinog krila, a može da im imponuje što je on iziričito želeo kod njih i što je zbog toga odbio premijerligaške ponude. Korvino se vratio u direktorsku fotelju i odmah u svom stilu počeo lov na talente, pa su najveća pojačanja Viole tinejdžeri poput Hadžija, Dijksa, Toleda i Dragovskog. Možda u njima leži neki Nastasić ili JovetićKarlos Sančez će doneti kiseonik u veznom redu, a velika potraga za štoperom je ipak završena skromnije nego što se očekivalo – izborom De Maja koji je pobegao iz Anderlehta posle samo mesec dana. Violina uigranost je veliki plus i očekujemo ih u borbi za plasman od trećeg do šestog mesta. Ali i da puknu kada imaju imperativ pobede. I da vam sruše tikete.

TORINO

Prošla sezona je bila razočaravajuća, korak unazad u odnosu na onu pre nje. Završena je era Đampjera Venture koji je doživeo krunu karijere preuzimanjem selektorske funkcije Azura. Zaslužio je fudbalski znalac takvu privilegiju, a zamenio ga je Siniša Mihajlović koji je pomno pratio njegov rad prethodnih godina i kopirao mnoge stvari od Venture. Mihaće imati veći kredit i poverenje nego u Milanu. Mada ni Urbano Kairo nije idealan poslodavac i ume da tera svoje. Mihajlović jer ostao bez dvojice najboljih igrača Peresa iGlika, a uskoro će i bez trećeg Maksimovića. Ispunjene su mu želje poput Ljajića, DeSilvestrija, RozetinijaJago Falke bi mogao da oživi posle loše epizode u Romi, a videćemo kakva budućnost čeka Sašu Lukića. Ipak, Torino ulazi u sezonu sa slabijim timom od prethodne. Međutim, Mihajlović je i sa lošijim timovima u Kataniji i Sampdoriji pravio dobre rezultate i ako primeni taj recept sa igrom na kontre i opasnim prekidima za šta u Torinu ima materijala, eto njih možda i u borbi za Evropu.

SASUOLO

Rastu, rastu i samo rastu. Pre tri godine u Seriji B, sada u Ligi Evrope. Najstabliniji i najorganizovaniji manji klub u Italiji pomera granice i svake sezone hoće korak više. DiFrančesko je napravio ozbiljnu priču na Mapeiju (pitajte Zvezdin stručni štab), ekipa je sjajno uigrana a Sasuolo je primer manjim klubovima šta znače plan, strpljenje i rad. Kako reče gazda Skvinci, plan je da se svake sezone osvoji deset bodova više, ali je za sledeću szeonu najavio da bi i sa osam bodova više bio zadovoljan. Znači, cilja i Ligu šampiona u roku od godinu, dve ili tri. Najbitniji događaj leta je bio ostanak Domenika Berardija koji je odbio da pređe u Juventus, a potom je Skvinci odbio da ga proda Interu. Otišli su imSansone i Vrsaljko u Španiju za 30.000.000 evra i prave zamene na tim pozicijama nisu dovedene. Čini nam se da Matri nije profil igrača za Sasuolo. Ali zato su uvideli greške drugih. Uzeli su odbačeno Interovo dete Dankana koji izrasta u ozbiljnog vezistu, te Rominog klinca Politana za kojeg nije bila prostora u Rimu. Naučili su nas da nečija tuđa deca kod njih procvetaju…  U Sasuolu sunce greje svakoga ko dođe. Šesto mesto bi bilo uspeh, gazda Skvinci cilja i više. Ispod osmog mesta sigurno neće završiti.

ĐENOVA

Spisak klubova za gornji deo tabele, završavamo sa Đenovom. Iako je reč o jednom od najnepredvidivijih klubova u Seriji A. Pretprošle sezone su igrali fenomenalno, prošle potpuno razočarali, možda se cik-cak nastavi. Otišao je trener Gasperini, zamenio ga je njegov učenik Jurić koji je uveo Krotone u Seriju A. Gladan je uspeha, ovo mu je najveći ispit u dosadašnjoj karijeri, i kao igrač je bio produžena ruka trenera pa bi i kao trener mogao da postane voljen na Marasiju. Ovog leta posle duže vremena, u Đenovi nije bilo kao na autobuskoj stanici što se tiče bitnijih odlazaka i dolazaka. Zadržali su divnog napadača Pavoletija što je ključ svih nada. Od bitnih je otišao smao Ansaldi ali nije problem zameniti beka sa fondom igrača kakav ima Đenova. Nešto će izmisliti. Otišao je i štoper De Majo, ali ni to nije nenadoknadiv gubitak. Došlo je nekoliko zanimljivih pojačanja. Simeoneov sin Đovani, Lukas Okampos koji je važio za čudo od talenta, otkupljen je Laksal koji pokazuje znakove zašto je bio veliki talenat, a vratio se iskusniMigel Veloso. Jači su nego prethodne sezone, očekujemo ih u sredini tabele i daleko od borbe za opstanak u finišu.

SAMPDORIJA

Ako postoji ekipa kojoj je teško napraviti neku prognozu u ovoj sezoni, onda je to Dorija. Niti smrde, niti mirišu. Ono što je Mihajlović stvorio brzo su raskućili nakon njegovog odlaska, zeznuli se sa trenerskom prevarom Zengom, potom uspeli nekako da se iščupaju samo zahvaljujući tome što su Karpi i Frozinone bili zicer za ispadanje i što je Verona izvršila samoubistvo. U pravoj konkurenciji, Sampdorija bi ispala prethodne sezone. Sve što im je Mihajlović usadio u glave, zaboravili su onog časa kad su ga videli sa šalom Milana. Ovog leta su inkasirali neverovatnih 60.000.000 na prodajama Sorijana, Koree,Fernanda, Dankana i ostalih. A opet, samo je Sorijano nezamenjiv i donekle Dankan. Čak su i dobro prošli, a u pojačanja nisu uložili ni duplo manju sumu. Masimo Ferero i fudbal očigledno ne idu ruku pod ruku. kako rade u poslednje dve godine, bila bi neka pravda da ispadnu. Ipak, ima i gorih od njih, pa im Serija B ne visi baš toliko nad glavom. Sala i Dodoće zakrpiti bokovee, kažu da je Šik igrač koji može da eksplodira, Ćigarini je plejmejker potrebnog kvaliteta za Sampdoriju, vratio se Kvaljarela, kupili su Budimira ali su odmah želeli da ga pozajme. Ne miriše na dobro. Ko zna, možda Filip Đuričić ispadne pogodak pa ih povuče. Ovo su idealne sredine za njega… Ali on nije igrač za Seriju A. Sa onimĐuričićem iz Herenvena bilo bi dovoljno za opstanak. Zna najviše fudbala u ekipi, samo da to i pokaže.

ATALANTA

Za njih ne brinemo. Takva fudbalska škola je garant opstanka. De Rona su posle godinu dana uvalili Englezima za 15.000.000 evra, ostali su bez Ćigarinija i Dijamantija, ali neko rešenje će se naći. Uvek mogu da probaju sa svojim klincima. Paloski je jačii garant golova za opstanak od partimanijaka Borijela, tako da su glavnu brigu rešili. Konko i Zukanović u odbeani su pristojna rešenja za klub poput Atalante, fali štoper, a verujemo da će dovesti još dva ili tri pojačanja sa kojima će bez staha od borbe za opstanak ući u novu sezonu.

BOLONJA

Mnogo velikih obećanja i priča se nadvijalo nad Bolonjom u prethodne dve godine, a ispostavlja se da su čist prosek. Čak i ispod njega. Doduše, Donadoni je prošle sezone zaista uradio sjajan posao kada je preuzeo kormilo Titanika. U vezni red su uložili preko 15.000.000 evra dovođenjem Džemailija, Krejčija, Nađa i Rica. Tako su najavili da su spremni za prodaju Dijavare i da su sve pretnje i tra-la-la priče oko ovog veziste bile samo dizanje cene. On će im u finišu prelaznog roka doneti ozbiljnu lovu i moći će da se pojačaju i u ostalim linijama. Donadoni ima solidan tim, a Nađ i Krejči obećavaju da mogu da podignu kvalitet. Vidimo ih u donjem delu tabele, ali ipak su klasu iznad davljenika.

UDINEZE

Kao da je familija Poco izgubila fokus na Udineze zbog Votforda i Granade. I dalje se tu muljaju transferi u trouglu pomenuta tri kluba u kojima tata i sin Poco gazduju, ali čini se da Udineze postaje sve manje bitan. Jer ne donosi lovu osim na prodaji igrača, a to je mukotrpan posao. Lakše je zaraditi čiste pare u Granadi i Votfordu. jer što je Serija A slabija, to je teže napraviti igrača za prodaju. Prošla sezona je bila ispod svih očekivanja. Poput Sampdorije i oni mogu da se zahvale katastrofalnoj Veroni i “gušterima” Karpiju i Frozinioneu. Inače bi ispali. Promenili su trenera, ali ključ svega je šta misli familija Poco i kakav je plan. Otišao je Di Natale, što znači početak nove ere. Još neki iskusni igrači su napustili klub i taj odliv namazanih i prekaljenih boraca bi mogao skupo da košta Zebre. Opet, zaradili su preko 25.000.000 evra samo na trilingu koji se razvijao na pozajmicama (Zjelinski, Lopez, Vere) i gazde su verovatno bile zadovoljne trgovinom. Međutim, mnogo su se kockali sa pojačanjima i naredne sezone zaista zaslužuju da preživljavaju borbu za goli život.

KJEVO

Ne brinite za njih. I ove seone ćete igrati tikete protiv njih. I opet ćete padati. Kako? Tako što ih svake godine svi potecenjuju, a oni odu i sakupe bodove kada se to najmanje očekuje i kada su totalni autsajderi. Kako “to” preživljava i šta “ono” radi prethodnih godina, stvarno nije normalno. Ulože 1.000 dinara u ekipu a opet dočekaju maj bezbrižni dok sa obale iz hladovine gledaju druge kako se dave u borbi za opstanak. Stvarno su čudesan klub. Ili je Luka Kampedeli genijalac. Kako god, bolje da odmah u prvom kolu stavite 50 evra ne tiket protiv njih i padnete, pa da se kasnije ne nervirate. Logika i Kjevo ne idu jedno s drugim. Floro Flores i legenda Pelisije, dovoljno za opstanak.

PALERMO

Ako su Sampdorija, Udineze i Bolonja imali sreće što je konkurencija u borbi za opstanak bila jadna, šta tek onda reći za Palermo koji ni po čemu nije zaslužio da izbegne selidbu u Seriju B. Ali koliko god se Palermo trudio, nije mogao da bude lošiji od nesrećnog trilinga. I kao da nisu izvukli pouku, već su nastavili da se ponašaju još gore. Ustvari, nema tu “oni”. To je jedan čovek – Mauricio Zamparini. Ali i on zajedno sa Galijanijem,Sabatinijem i ostalom starom školom polako odlazi u istoriju. Zarđao je, zarđale su i njegove sjajne skauting službe i veze po Južnoj Americi. Nema više materijala koji će ih ostaviti u ligi, a kasnije im napuniti kasu. Ono jedino što vredi je bio Franko Vaskez, a i on je prodat Sevilji. Otišao je i Đilardino koji bi značio u borbi za opstanak. SlobodanRajković je najskuplje pojačanje, ali i da se pretvori u Alesandra Nestu iz najboljih dana, neće moći da zaskpri sve Palermove rupe. Šteta za Siciliju, ali ne zaslužuju opstanak. Jedino ako je Zampa opet negde našao zlatnu žilu pa da eksplodira nekoliko igrača. Kladite se protiv njih i kladite se u 4+ smena trenera. Zicer.

EMPOLI

Jedna od lepših priča Serije A u prethodne dve sezone. Kada im je pre godinu dana otišao Sari i još neki bitni igrači, prognozirali su im slom. Ali očigledno da je tu stvarno bilo dobrog materijala. Ipak, čini se da su preterali sa prodajama. Sve što vredi odlazi, a ne dolazi niko ko garantuje neki kvalitet. Ona ekipa od pre dve godine koja je bila hit, skoro da je potpuno rasprodata. Sada su otišli Zjelinski, Rui, Paredes, Toneli, trenerĐamapolo…. Mnogo, brate. Čudo je i kako je Saponara nije prodat, mada prelazni rok još traje. Doveli su Đilardina “za dž” da pravi društvo dedi Makaroneu u špicu i da ponekad odigraju partiju šaha, a u ostala pojačanju su uložili 3.000.000 evra. Ako ne isprose neke pozajmice od jačih klubova i ne počnu da što pre razvijaju tuđe igrače, ne piše im se dobro. Razlog za nadu je sjajna omladinska škola i ostaje im da se priželjkuju da je ovo sezona u kojoj će izvući gomilu zečeva iz tog šešira.

KALJARI

Evo i ekipe na koju se treba kladiti. Od trilinga novajlija, oni su ubedljivo najbolji. Još kada su pre dve godine ispali, zadržali su najbolje igrače i čak se pojačali ozbiljnim imenima poput Storarija za Seriju B. Imaju i pare, i plan, i igru. Doveli su Islu, Padoina,Jonicu, Borijela… Igrače koji garantuju opstanak (Borijelo se pomirio sa Beležn pa će da rešeta). Znaju kako se kradu bodovi za goli život. Zadržali su sve nosioce igre iz Serije B, a pride još zaradili fine pare na nekim igračima koje su prodali posle pozajmica u drugim klubovima tokom prethodne drugoligaške sezone. Oni ostaju u ligi sigurno.

KROTONE

Za razliku od Kaljarija, njima ne predviđamo lep život iako su pre Sarda obezbedili plasman u Seriju A iz drugoligaškog karavana. Jednostavno, niko ozbiljan neće da dođe u provincijski klub koji drže ljudi mutniji od Dunava. Trener Jurić je jedva čekao da pobegne, njegov zemljak Budmir koji je bio najbolji igrač je takođe zapalio, a adekvatne zamene nisu stigle. Sve miriše na Karpi i Frozinone, koliko god je zanimljivo kada imate krimose sa juga u ligi da malo dignu tenziju.

PESKARA

Niti su ozbiljna priča kao Kaljari, niti su provnicijska varijanta kao Krotone. Ali bliži su povratku u Seriju B nego opstanku. Prethodni put kada su ušli, očerupali su ih. Otišao je arhitekta Zeman, otišli su Verati, Insinje, Imobile… To je bio znak da su se pomirili sa činjenicom da plešu jedno leto. Ove sezone makar imaju istog trenera. Masimo Odo ima talenta da postane dobar stručnjak, ali Peskara nema resurse da ga pogura. Milan im je odveo najboljeg igrača i strelca Lapadulu za kojeg (još) nisu našli zamenu. Dogovorili su se s Akvilanijem, pokušaće sa tuđim talentima poput Manaja, Kristantea, Kaprarija…. Ali to su igrači koji su bili dobri u igri s decom svog uzrasta, a ne sa mušakrcima. Serija A je ipak za muškarce, a ne za dečake.

(izvor: Mozzart Sport)