Mjesec: April 2016.

ludilo

“You'll never walk alone”

Kao onaj ludi Istanbul. Kao ono nezaboravno finale na dortmundskom Vestfalenu protiv Alavesa. Opet taj Liverpul!

Opet su neke više sile upravljale zelenim pravougaonikom. Borusija Dirtmund je zaboravila da Liverpul ima auru neuništivog tima i završila slomljenog srca. Jirgen Klop je najluđu pobedu karijere ostvario protiv najveće fudbalske ljubavi u životu. April 2016. godine će se pamtiti po neverovatnom Liverpulovom preokretu, pobedi od 4:3 i eliminaciji Borusije Dortmund u četvrtfinalu Lige Evrope.

Ako su nešto ostali dužni u prvom meču u Dortmundu, večeras su nam svima nadoknadili. Dali su nam fudbal za uživanje, šest golova, utakmicu za pamćenje i osećaj krivice što je neko od njih morao da ispadne.

Zašto je dođavola žreb morao da ih spoji pre finala?

U jednom od najboljih mečeva ove decenije, Liverpul i Borusija Dortmund su režirali vatromet na Enfildu i konačnih 4:3 posle kojih su Redsi prošli dalje i nastavili da sanjaju Ligu šampiona. Dejan Lovren golom u 91. minutu režirao jednu od najvećih pobeda u istoriji evrokupova. Slomljena su večeras srca Borusijinih navijača, ali kada osećaj tuge i neverice prođe, duboko negde će biti tračak sreće što je baš od svih ljudi na svetu JirgenKlop bio taj koji će nastaviti dalje. Mnogi od njih će navijati baš za Klopa i Liverpul da doguraju do samog kraja.

Praznik fudbala na Enfildu. Dve najlepše navijače armije Evrope, dva trenera koji udišu želju za pobedom, dve ekipe koje su izašle na teren da igraju turbo fudbal, da ne kalkulišu, da jedni druge stave na granicu izdržljivosti i da na kraju pruže ruku boljem. Dok njihovi navijači zajedno pevaju “You'll never walk alone”…

Ovo je fudbal u svom najlepšem izdanju!

Do poslednjeg minuta su vladali drama i neizvesnost. Borusija je vodila 2:0 i 3:1, Liverpul se u svom ludom stilu vratio u meč, izjednačio, preokrenuo i na kraju preko Lovrena zatresao Enfild do temelja.

Borusija je u prvih 10 minuta uradila ono što nije niko pre nje u istoriji. Povela je sa 2:0 na Enfildu! Prvo je Mhitarjan spakovao optadak u mrežu, a onda je Obamejan krunisao teledirigovan pas kojim je Marko Rojs prepolovio odbranu Liverpula.

Ali neki duhovi su opet posetili svlačionicu Liverpula na poluvremenu kao pre 10 godina u Istanbulu. Ili je Jirgen Klop sipao neki magični pšrah u energetske napitke igračima Liverpula? Uglavnom, dovoljno da Divok Origi več na početku drugog poluvremena savlada Vajdenfelera i najavi da će ovo biti luda noć na Enfildu.

Čak i kada je Marko Rojs u 55. minutu pogodio za vođstvo Borusije od 3:1 i kada su Liverpulu bila potrebna tri gola za prolaz, delovalo je da nije kraj. Enfild je grmeo i verovao. Klop je skako i vrištapo pored aut linije. Igrači nisu smeli da odustanu….

Brazilski majstor Filipe Kutinjo je u svom stilu odirgao dupli pas i plasirkom pogodio u dalji ugao. Svi su znali šta će da uradi, ali niko nije mogao da ga zaustavi. A potom je Mamadu Sako pokrio sve one kikseve u odbrani kada je posle kornera kresnuo loptu glavom i izazvao delirijum na tribinama.

Čekao se taj sedmi gol. Bilo je očigledno da ne može da se završi 3:3. Ili će Liverpul poludeti do kraja ili će Borusija rešiti dve dileme?

Redsi su krenuli na sve ili ništa nošeni transom sa tribina, izgledalo je da će trapaviStaridž izgubiti loptu i sve upropastiti, ali se odnekud stvorio neumorni Milner. Zavrnuo je na drugu stativu, a Dejan Lovren skočio u nebesa i potpisao presudu Dormundu. Za kraj drame i utakmice za koju smo želeli da se nikada ne završi.

Uf, zašto je žreb morao da ih spoji pre finala…

(izvor: mozzartsport)

Maestralan kraj jedne velike karijere!!!

Kraj karijere Kobija Brajanta! Nažalost, takve stvari su neminovnost sporta i moraju da se dogode. Ali, svaki put kada ovakva legenda ode zaboli na drugačiji način.

Legendarni košgeter Los Anđeles Lejkersa odigrao je svoj poslednji meč u trijumfu protiv Jute (101:96) i završio karijeru na pravi način – ubacivši 60 poena! Naravno, već se znalo da će Crna mamba uzimati svaki šut koji bude mogao, pa je šutirao 22/50 iz igre (6/21 za tri poena).

Nije Kobi dobro otvorio utakmicu, promašio je prvih pet šuteva, ali je do kraja prve četvrtine ubacio 15 poena. Ipak, kako se meč bližio kraju Brajant je igrao sve bolje, a na kraju je usledio pravi Crna mamba šou.

Bilo je 96:86 za Jutu kada je Brajant prvo ubacio je dva penala, zatim poentirao posle prodora iz teške pozicije, a onda i pogodio s distance preko ruke. Ubacio je i trojku sa kojom su Jezeraši prišli Juti na jedan poen zaostatka. Džezerima nije pomogao ni-tajm aut jer je Kobi i posle njega pogodio koš za poludistance, da bi zatim i overio trijumf sa linije penala.

Kakav način da se stavi tačka na košarkašku bajku.
Bio sam najzagriženiji navijač Lejkersa odmalena, znao sam sve o svakom igraču koji je igrao ovde. Najponosniji sam na godine u kojima smo posustajali jer ipak nikada nismo odustali. Sve što mogu da kažem jeste: ’Hvala za podršku, motivaciju i inspiraciju. Hvala vam iz dubine duše, volim vas mnogo, volim vas mnogo“, rekao je Kobi po okončanju meča, a potom se i našalio na sebi svojstven način.
Ono što mi je bilo najsmešnije jeste što su mi svi 20 godina govorili da dodajem loptu, a danas su svi govorili – nemoj nikom da dodaješ“.

Kobi je sa Lejkersima osvojio pet šampionskih titula, bio je MVP 2008. godine, a po dva puta je bio najkorisniji igrač finala i prvi strelac lige. Osvojio i dve zlatne Olimpijske medalje (2008. i 2012. godine).

Posle njega, stvarno, više ništa neće biti isto. Kobi, hvala ti za sve!

(izvor: Mozzartsport)